Да ли сам ја једина која још увек воли креативни маркетинг?
Возио сам се западном страном града, погледао пано, и био је пано за алате. Уместо да је билборд типичан оглас, оглас је отишао све до темеља. Рука је прошла уз стуб и стварни алат је био у подручју билборда. Изгледало је као да рука излази равно из земље. Да ми је потребан чекић, вероватно бих се сетио марке и можда бих је купио.
На Интернету ценим добијање релевантног оглашавања када вршим претрагу. Заправо имам више поверења у оглашавача који врши напредно истраживање кључних речи, прати ме и приказује ми релевантни оглас него у Гоогле-у који ми даје релевантан резултат.
Волим да оглашивачима дајем тоне личних података. Чиним то да ме боље разумеју и пруже ми рекламе које одговарају мојим демографским подацима. Желим паметне рекламе. Желим интелигентне маркетиншке стратегије. Још увек волим креативну маркетиншку или рекламну кампању која је у стању да ме прогања, плијени пажњу и тјера да лебдим прстом преко тог миша.
Ја сам једини? Сад купујем скоро све на мрежи. Да никада у животу нисам морао да посетим другу продавницу, не бих. Кад видим оглас и спремна сам за куповину, навалим на њега. Волим маркетинг и волим оглашавање.
Верујем да маркетинг и оглашавање имају лошу репутацију због лењих маркетинша. Уместо да ризикују креативност или предузму додатну пажњу како би се персонализовали и циљали, они једноставно гурају своја срања пред што више очних јабучица.
Велики трговци су у стању да схвате у ком правцу идете и, ако идете у њиховом смеру, одвешће вас право. То је попут риболова на мухе ... риба је гладна, а мамац се стално појављује око њих док се не нађе на угризној удаљености. Ужасни трговци једноставно бацају мрежу. Не можете добити довољно потенцијалних клијената? Већа мрежа! Још увек не можете? Још мрежа! Увлаче рибу док се муче и дахћу да побегну.
А што се тебе тиче? Да ли и даље цените одличан маркетинг и оглашавање?